Pored lenjosti vrlo često nas koči i prevelika želja za uspehom.
Toliko jako želimo da se izvučemo iz neželjene trenutne situacije, da uspemo u životu,  da sami sebe blokiramo.

Sta je uopšte merilo uspeha?

Dok god mislite da je novac, teško da ćete biti zadovoljni sobom.
Jer, uvek ćemo želeti još....još i još.

Zamislite da ste nezaposleni, nemate novac za hranu i račune.
Tad molite Boga za bilo kakav posao, za minimalac samo da imate šta jesti i platiti račune. Kada se zaposlite za minimalac, normalno vam je da imate hranu u frižideru i da vam neće isključiti struju.
Ubrzo prestajete da se zahvaljujete Bogu na tome i počinjete da ga molite za malo veću platu, da obnovite garderobu...da ponekad možete da izađete...
Kada i to dobijete, opet se osećate srećno, ali samo prvi mesec.
Opet ubrzo krećete da molite Boga za još novca, da možete da kupite automobil, bilo kakav, samo da imate neko prevozno sretstvo...a dobro bi došlo i letovanje, nije bitno gde, samo da posle par godina konačno vidite i osetite more.
Naravno, ova priča se vrti u krug.
Novi, skuplji automobil, skuplje destinacije za letovanje, skuplja garderoba...

 A zamislite, i oni koji imaju novca imaju  trenutno nedostižne želje.

Ako vam je merilo uspeha partner, opet nikad nećete biti zadovoljni, jer ma koliko divnu osobu pronašli, ma koliko ta osoba volela vas, nikad vas neće moći usrećiti jer ćete od nje očekivati da vas usreći.
U početku ćete se zadovoljavati malim stvarima, a onda ćete početi da zahtevate sve više i više.
Na kraju će se svesti na to da treba da vam čita misli.
Vrlo brzo ćete zaboraviti sa kakvim ste sve kretenima bili i da ste u početku tražili samo da vas iskreno voli.
Sve dok vas i ta osoba ne razočara što se nije dovoljno trudila oko vas.

Dok ne naučimo da budemo srećni, ovde i sada, sami sa sobom, ništa izvan nas neće moći da nas usreći.

U najvećem broju ljudi postavljaju novac kao barijeru za sreću.
A zašto mislite da bogati ne plaču?
Zašto mislite da ih skupe destinacije za letovanje usrećuju?
Oni samo imaju novca pa mogu da otputuju, ali to ne znači da su na tom putovanju srećni.

Za ovih mojih 34 godine, prosla sam mnoge materijalne uspone i padove.
Imala sam periode kada mi novac ni na kraj pameti nije bio, jer sam sebi mogla priuštiti ono što volim i želim, a imala sam i periode kada sam po sedam dana jela jaja, jer mi je sve preko toga bio luksuz.

To ne znači niti da sam bila srećna dok sam imala materijalnu sigurnost, niti da sam bila tuzna jedući danima samo jaja.

Kad krenu da mi isplivavaju najsrećniji momenti mog života, verovali ili ne, na 90% od tih momenata nije potrošen novac. Ništa me od toga nije koštalo.

Zašto mislite da morate postati "neko", zvučno ime, da bi vam vaš život bio uspešan?

Ego nas vara!
Ne želite to vi, to želi vaš ego!

Daleko od toga da pričam da treba da rasprodate svu imovinu, razdelite je sirotinji i odete na planinu da živite. ( Naravno, osim ako vas ovo usrećuje)

Prvo sebi odgovorite šta je za vas uspeh i zašto je baš to za vas uspeh?

Zašto ćete baš tada biti srećni?

Zar nije poenta ovog života uživati u svakom danu, a ne uživati kad budem imao nešto što sada nemam.
Uvek će postojati nešto što nemate i uvek ćete težiti za nečim novim i drugačijim, što je "normalno i prirodno" ( Naravno da je za svakog normalno i prirodno nmešto drugo...ovo je moj pogled na normalno), i to je skroz na mestu dok od toga što nemate  ne očekujete da vas usreći.

Zahvaljujući baš periodu mog "nemanja" sam naučila da uživam u trenutku.
Bila sam "prinuđena" da sagledam šta iz ove situacije mogu izvući, jer bih u suprotnom verovatno potonula.
Lako je imati veru u sebe u periodima kada se kockice poklapaju, ali je najbitnije sačuvati je onda kada kola krenu nizbrdo.

Ljudi koje danas nazivate jakima su oni koji svoju sreću ne vezuju ni na šta izvan sebe.

Biti uspešan, za svakog predstavlja nesto drugo.
Za mene je uspeh moj osmeh upkos svemu.
Što mogu da osetim mir i u sred oluje koju mi život donese ponekad, što sam podjednako srećna u dnevnoj sobi gledajući sa sinom film, što sam podjednako srećna sa drugaricom na klupi upkos činjenici da nemamo novca za kafu...kao i dok sedim u skupom restoranu, kao i na moru, kao i kad oblačim skup komad garderobe, što sam podjednako srećna sama kao i dok sam nekog držala za ruku.

Da li će me posmatrač doživeti kao uspešnu osobu mene ne zanima, jer ne živim u tuđim očima nego u svojim.
Nekim se ljudima divite i smatrate ih veoma uspešnima, a oni sebe ne doživljavavaju tako.

Nije bitno šta drugi misle o nama, nego ono što mi znamo o sebi.

Novac i druga osoba mogu samo da nadograde vašu sreću, ako je imate u sebi, ali vas nikako ne mogu usrećiti.

Neki ljudi provedu većinu svog života dokazujući se drugima a da nikad ne spoznaju šta njih zaista ispunjava.

"Nemojte da ciljate na uspeh ako ga želite-radite samo ono što volite i ono u šta verujete, uspeh će doći sam po sebi."

Facebook stranica - Moje otrežnjenje

                     Sit gladnom ne veruje

Koliko je ljudi, toliko je i pogleda na svet, koliko je ljudi toliko je i realnosti.
Svako je ubeđen da je baš on u pravu.

Suludo je raspravljati da li je neko u pravu ili nije.
Ja više volim da raspravljam o tome da li želiš tako da živiš ili ne?

Da li ti prija da misliš da je život sranje, da li ti prija da misliš da kao žena, treba da imaš radno vreme 24 sata?
Da li ti prija da se složiš sa tim da su sve kućne obaveze samo na tebi, da li ti prija da misliš da očevi treba da provode manje vremena sa decom...jer Bože moj, oni su očevi a mi svemoguće mame, pa i treba da istrpimo. Treba da imamo ruke kao hobotnice, treba da padamo sa nogu od umora...jer to rade sve mame.

Osvrnite se oko sebe, nađite bar jedan primer drugačijeg ponašanja.
Ne, ne mora da bude tako.
Pitanje nije da li postoji muškarac koji pomaže svojoj ženi, pitanje nije da li postoji otac koji provodi kvalitetno vreme sa svojim detetom...pitanje je, zašto ti dozvoljavaš da se "tvoj muškarac" ne ponaša tako?
Jer, ljudi se uvek prema nama ponašaju onako kako im mi to dozvolimo.

Misliš da je život sranje, da je normalno da trpiš šefa idiota koji sve svoje frustracije izbacuje na tebi, jer je danas teško naći posao pa ćutiš i trpiš?
Misliš da je surova relnost da moraš da ćutiš i trpiš jer treba prehraniti porodicu, pa onda svu nervozu i svoje frustracije ti izbaciš na tu istu porodicu?
A sigurno imaš bar jednu koleginicu kojoj niko ništa ne sme reći jer odmah odbrusi i ona je povlaštena u firmi, ali eto ti nisi te sreće da budeš na njenom mestu.
Da, ljudi se uvek prema nama ponašaju onako kako im mi to dozvolimo.

Jesi, potpuno si u pravu da moraš sve to što moras...kao i ona koja misli da ne mora ništa više jer se dovoljno namorala u životu.

Što je najgore, ti koja moraš da trpiš, dobijaš svaki dan sve više potvrda koliko je život nepravedna džungla.
Ceo dan, jedino što vidiš je sve više situacija koje potvrđuju koliko si u pravu.
Toliko si fokusirana na svoju tvrdnju da gomilu lepih situacija ne bi primetila ni da te odvale direktno u glavu a kamoli da se dešavaju u tvojoj neposrednoj blizini.

Do te mere se uvučeš u svoj crni svet da bi možda neko bio presrećan da mu se dese situacije u kojima ti vidiš crnilo.

Dobiješ komplimet od koleginice, umesto da sa osmehom kažeš hvala, pomisliš...garant ima neko skriveno značenje. Sigurno je videla neku fleku pa mi se ruga, baš je prava kučka.
Muž ti iznenada kupi cveće...o ne, garant me vara i kreće novi haos u glavi, haos zvani ljubomora.
I nema šanse da te ubedi da je samo video kako si povučena u poslednje vreme pa je hteo da te oraspoloži.
Đubre nezahvalno sigurno ima aferu!

Toliko dugo trpiš da ti je to zgazilo i samopouzdanje i samopoštovanje.

Gledajući one koje su se namorale i ne moraju više ništa, one koje imaju skladan brak, poslušnu decu, one prema kojima se na poslu obraćaju sa poštovanjem, one koji u ovoj siromašnoj zemlji postavljaju na fejs slike sa raznih putovanja...osećaš se samo jadnije i ogorčenije.
To takođe potvrđuje da si u pravu kako je život sranje.

I nema šanse da te iko ubedi da pošten svet danas može da putuje, nema šanse da te ubedi da su tuđi osmesi iskreni, nema šanse da te iko ubedi da sreće na ovom svetu ima za sve nego samo za odabrane.

Uvek se tebi dešavaju maleri, samo ti čekaš dva sta u redu, samo ti nalećeš na neljubazne trgovkinje...
Zašto uvek baš ja??

A nisi primetila ženu koja je isto tako stajala isped i iza tebe i čekala koliko i ti.
 Ona se ne žali jer je to vreme doživela kao nagradno vreme za sebe. Dobila je vreme da razmišlja, možda usput da čekajući u redu završi citanje knjige, da na telefonu proćaska sa drugaricom ili možda da ne razmišlja ni o čemu, da jednostavno odmori mozak.
U prodavnici nisi primetila tamne kolutove ispod očiju trgovinje koja nije baš imala strpljenja sa tobom, jer naravno ona ima nešto protiv tebe.
Nije ti palo na pamet, da kao što ti imaš svoje probleme....možda ih ima i ona.
Ne, ti doživljavaš sve lično, sve je to usmereno tebi jer je život sranje.
A očekuješ da drugi razumeju tvoju nervozu jer ti život nije lak.

Svi te ogovaraju, po ceo dan samo ispijaju kafe i uvek si ti na tapetu.
Jer, Bože moj, sve te koleginice i rođake nemaju pametnija posla u svom životu nego samo o tebi pričaju.

A da tu borbu za opstank u džungli samo malo preusmeriš u uživanje?
Samo jedan dan, da vidiš kako bi to izgledalo.

Jer poenta i jeste da su se one sa osmehom već dovoljno namorale, znači, bile su tu gde si ti sad.
Bile su ali su svesno odlučile da više ne žele tu da budu.

Posveti se sebi, zaboravi danas na prasinu, prljave sudove, veš.
Život neće stati ako imaš haos u stanu, ali hoće ako imaš haos u glavi.

Zavoli ponovo sebe, jer dok god ti ne voliš sebe neće moći niko drugi da te voli.
Ne očekuj da te drugi ljudi vole više nego što ti voliš samu sebe.

Poštuj sebe ako želiš da te drugi poštuju.

Da, da...ljudi se uvek prema nama ponašaju onako kako im mi dozvolimo da se ponašaju.


" Život nije ono što se dešava, nego ono kako ti vidiš da se dešava"

Facebook stranica- Moje otrežnjenje

Kada nekom kažem, "odrasti", vrlo često mi odgovore, pa ti prva potenciraš da treba zadržati dete u sebi, neću da odrastem, biću večito dete.

U čemu je razlika između "zadrži dete u sebi" i neću da odrastem?

Odrasti, znači biti svestan sebe u potpunosti, ne bežati od obaveza i "problema". Biti svestan da ponekad prvo moraš da uradiš i ono što baš ne želiš da bi mogao da se u potpunosti posvetiš onome što voliš.
Kada odrastemo, znamo da smo mi sami zaslužni za život koji vodimo, da svoje "neuspehe" ne prebacujemo na druge, da shvatimo da je sva odgovornot za nas život samo na nama.
Da sve što nam se u životu dešava,  je  posledica naših odluka.

Kada težimo da ostanemo večito dete, to se uglavnom svede na ponašanje..."Ni sam ne znam da li bih da piškim ili kakim".
Hteo bih nešto a ne znam šta.
Malo hoću, malo neću.

Zadržati dete u sebi znači imati balans između zabave i odgovornosti, ne biti opsednut kontrolom koja je svojstvena "odaslima", biti fleksibilan.

Pogledajte decu, njima ne postoji idealno vreme za zabavu, jer je ustvari svako vreme idealno vreme.
Posmatrajući decu puno toga možemo naučiti.
Ko ima malo dete je sigurno često izgovorio " Čoveče, ja padnem sa nogu trčeći za njim a on pun energije".
To je zato što deca uživaju u onome što rade, zato uvek imaju energije za igru, trčanje...

Ako vam je svaki dan iscrpljujuć, zapitajte se zašto je to tako, morate li imati kontrolu baš u svakom momentu svog dana?
Možete li se nekad jednostavno prepustiti i uživati pa šta bude?
A opet, sa druge strane....prepuštate li baš sve odluke životu, pa šta bude?
Ni jedna krajnost nije dobra.
Iza osećaja odgovornosti se često krije strah od neuspeha, zato sve mora biti "pod kontrolom", isti taj strah se krije iza onih koji tvrde da su večita deca, plaše se da sami donose odluke...jer koga će onda okriviti ako ne ispadne onako kako su zamislili?

Svaki dan se pitajte, šta bi dete u vama danas radilo?

"Radite uvek ono što se bojite uraditi" R.W. Emerson

Facebook stranica- Moje otrežnjenje

Fotografija preuzeta sa sajta: zena.blic.rs