Sreća

Ovih dana često pričam sa prijateljima o ovoj temi.
Šta je sreća ustvari?
Šta nas čini srećnima?
Od koga/čega zavisi naša sreća?

Pre jedno godinu dana videh status Nade Bučević
"Probudili ste se jutros loše raspoloženi? Ne brinite, samo ste nezahvalni"

U prvom momentu uopšte nisam razumela ovu rečenicu.
Kakve veze zahvalnost ima sa tim? Zahvalnost kome?
I vremenom počinjem da shvatam na sta misli i vremenom sam počela sve više o tome da razmišljam.
Šta sve imam u svom životu što me čini srećnom, na čemu sam zaista zahvalna Bogu, ali  ipak  sve to uzimam zdravo za gotovo?
Daleko od toga da na tome, kad bolje razmislim, nisam zahvalna...ali to imam pa imam.
A šta bi bilo da bez toga ostanem?
Da li bih to opet uzimala zdravo za gotovo, nemam pa nemam, ili bih urlala na sav glas?
Znam da većina prevrne očima kad im kažem, imaš vid.
Probajte da se "oslepite" samo na par sati. Vežite si oči maramom pa da vidimo kako ćete kolutati.
Rešite da jedan dan ne ustajete iz kreveta, da ne koristite noge.
Da ne pričamo o banalnijim stvarima...kosa.
Žene moje drage, koliko vremena i truda ulažemo da ona bude lepa i nikad nismo zadovoljne.
Ovu lekciju sam naučila na onkologiji.
Trideset godina imam "metlu" na glavi, bar jednom dnevno sam pomišljala ili izgovarala "kako me nervira ova kosa, svaka dlaka svoju pesmu peva". Dva sata se feniram i izađem napolje na vlažno vreme i izgledam kao da mi je neko ubacio petardu ispod kape.
Za par meseci skoro svakodnevnih odlazaka na onkologiju sa ocem sam shvatila kako sam neverovatno srećna što uopšte imam kosu!
Gledajući prvo svog oca koji je bio ponosan na svoju gustu, kovrdžavu grivu, bez koje je ostao u roku od sedam dana.
 Gledajući one žene koje nose perike, marame....
Verujte da sam im u očima videla kako gledaju moju "metlu" i misle "blago njoj".
Tad sam shvatila da sam debil na kvadrat!
Bukvalno sam uzela svoju kosu u ruke i u sebi rekla " Kosice moja, koliko ja tebe volim". Od tad to vrlo često govorim...i da, zaista sam zahvalna na njoj.
Ono što je najblesavije, ja se od tad uopšete ne feniram a moja kosa nije nikad lepsa bila.
Od jednom dlake pevaju u horu!
Tad sam shvatila značenje onog, kad si zahvalan dobijaš još više razloga za zahvalnost, dobijaš uvek ono na čemu ti je fokus.

Zdravlje...niko o mjemu ne razmišlja sa zahvalnošću dok se zaista ne razboli!
Okrenite se oko sebe, koliko poznajete ljudi koji boluju od neke teške bolesti,a opet ne osećamo svako jutro zahvalnost što imamo sreću da ne spadamo u tu grupu ljudi.
Zdravi smo pa smo zdravi...moš` misliti.

Pre tri dana me Dečak pita šta me čini srećnom i ja krenem da nabrajam:

Zagrljaj mog sina
Svako njegovo "volim te"
Jutarnja i večernja kafa u miru i tišini
Glupiranje i nestašluci sa M
Kafa sa  mojim  "Kokoškama"
Svako sedanje u moju Puntolinu ( da, moj auto ima ime)
Sloboda da budem ono što jesam

Shvatim da me zaista usrećuju jednostavne, svakodnevne stvari. Da tad zaista osećam mir, spokoj i sreću.
Na moje pitanje, a šta tebe čini srećnim, dobijem odgovor
Ne znam
Kako ne znas??
Ja čak mislim da ni ne znam šta je sreća
A?? Kako sa toliko godina ne znaš šta je sreća??

Kako je moguće da doguramo do tridesete i da pojma nemamo šta nas zaista čini srećnima?
Možda zato što ceo život živimo da ispoštujemo tuđa očekivanja.
Možda zato što ceo život tražimo sreću tamo negde, izvan nas.
Očekujemo da će nas usrećiti određeni auto. Silno ga želimo a ne možemo ga priuštiti.
Da, nezadovoljan sam jer želim taj auto, kad ga dobijem znaću da sam uspeo, to će me usrećiti.
No, nažalost kad dođemo do njega ta sreća traje jako kratko.
Shvatimo da sreća nije u tom autu, pa vrlo brzo poželimo još skuplji.
Nesrećni smo jer smo zaljubljeni a ljubav nam nije uzvraćena.
Da, biću srećan pored nje, ona je moja sreća, ona će me usrećiti.
Iskijaš dok je ne zavdeš...srećan si mesec dana i sve se vraća na staro. Krećeš da maštaš o još nedostupnijoj, jer je sigurno tamo sreća, čim je do nje teško doći.
Ne, nije.

Tvoja sreća je u tebi, moja sreća je u meni.
Ti možeš samo nadograditi moju sreću, a ako nemaš šta da nadogradiš, ne možeš me ni usrećiti.
Niti moja sreća zavisi od tebe, niti tvoja od mene.

Verovali ili ne, biti srećan je stvar izbora!

Isto kao kad uđeš u radnju pa biraš koje pivo ćeš kupiti.
Jedno ti je lepse, više uživaš dok ga piješ, drugo je gorče i ne dopada ti se.
Da li bi ušli u radnju i platili pivo koje vam se ne dopada?
Zašto onda donosite izbore koji vam se ne sviđaju?

E to što vam je palo na pamet se zove IZGOVOR!

Izgovori potiču iz straha.
O strahovima smo već pričali. Strah je misao, kako je došao, tako može i da ode.
Pre svega se zapitati iz kog uverenja koje imam potiče ovaj strah?
Da li mislim:
Nisam dovoljno dobar, nisam dovoljno uporan, prelako odustajem, mene je teško voleti....

Pinki je silno želela da ode iz Srbije, smatrala je da ovde ne može biti srećna, da tamo ima veću dostupnost za sreću.
Tad sam joj rekla, gde god ideš nosiš sebe sa sobom.Nosis svoje misli, emocije, strahove...
Nećeš tamo postati neka druga Pinki. Da, možda imaš više šanse za boljom platom, ali da li će te to zaista usrećiti?
Pinki se vratila posle tri meseca i danas, pet godina kasnije, veoma je srećna u Srbiji.
Shvatila je šta je njena sreća, šta je raduje i ispunjava.
Pinki, ponosna sam  na tebe...na put koji si prešla i na ono što lagano postaješ.

Zašto živite život da bi se dopali drugima, okolini?
Zašto živite nešto što niste?
Zašto ne radite stvari koje volite?
Samo da drugi ne bi imali šta da kažu?
Zašto čekate da vas drugi prihvate da bi mislili da imate dobar život?

Ja ne želim da me nazivaju "normalnom", jer ti "normalni" prvo gledaju šta svi ostali rade i vode se primerom većine.
Hvala vam na svakom komplimentu "ti nisi normalna, šta izvodiš?", zaista mi znači, zaista ne želim da vam budem slična.

Ja imam muda da budem drugačija, a gde su vaša?
Ostala sa svim izgovorima da budete pajaci, da vam tapšu po ramenu i kažu "bravo"...isti takvi koji misle da sreća nije nešto šta sami biramo nego zavisi od horoskopa, datuma rodjenja i porekla.

Usudite se da svaki dan uradite bar jednu stvar za sebe.
Probajte bar, pa tek onda ludacima nazivajte one što se po ceo dan smeju.

Kažete, ti imaš ružičaste naočare, to su gluposti, svet ne funkcioniše tako.
Kako možete da tvrdite da ne funkcioniše nešto što niste ni probali?
Da li kad pogledate jelo u tanjiru znate da je ono dovoljno slano dok ga ne probate?
Usudite se...

"Istina je da ne znamo šta imamo dok to ne izgubimo, ali je istina i da ne znamo šta nam je nedostajalo dok to ne nađemo.

Sanjajte šta želite sanjati, idite kuda želite ići i budite ono što želite biti, jer samo je jedan život i jedna prilika da učinite sve ono što želite učiniti."