Ljubomora

Ljubomoru izaziva nesigurnost.
Nedostatak poverenja u vezi.
Očigledno o sebi imate nisko mišljenje čim se plašite da će partner naći nekog boljeg i otići sa tom drugom osobom.

Nema ljubomora veze sa njim, nego sa tobom.

Zašto mislite da niste dovoljno dobri za njega/nju?
Očigledno vidite da nešto u toj vezi ne štima.
Pa popravite to, trudite se više da osoba koja je pored vas ne može zamisliti svoj život a da vi niste deo njega.

Budi Ljubav.

Ulepšaj mu svaki dan svojim prisustvom.
Budi mu podrška.
Uživaj u osećaju koji imaš.
Jer ljubav jeste predivna. Ne razmišljaj šta on misli...jednostavno voli.
Nije veza partija šaha, da razmišljaš o potezu, niti je partner protivnik. Veza je kad dvoje ljudi postaju jedno.
Ako mu sa ljubavlju spremaš ručak i u tome uživaš, onda su ti sve misli na uživanju a ne da li te on doživljava kao kućnu pomoćnicu.
Usudi se i voli istinski.
Usudi se i otvori se toj osobi. Pobogu, pa nema on kristalnu kuglu pa da zna kad ti je šta u glavi.

Ako znaš da si bila ljubav, ako znaš da si dala sve od sebe da to bude TO, da si osoba kakvu bi svaki partner poželeo, a on i dalje provodi više vremena negde drugde nego pored tebe, znači da te nije zaslužio.
Niti te voli, niti te ceni.
Zašto biraš da radije zeleniš od ljubomore, da se iskradaš noću dok on spava i pretražuješ mu po mobilnom?

Pusti ga neka ide.

Ti nastavi svojim putem.
Jednostavno nije vrednan tvog vremena.

Nesigurni su oni koji ne vole sebe, pre svega. Oni koji su sebe ubedili da bez te druge osobe ne znaju da postoje, da bi bili izgubljeni u vremenu i prostoru, pa zato ostaju i spuštaju se na džepiranje i špijunažu.
Ne bih vam bila u glavi tad, zaista.
Mogu da zamislim samo koliko je to mučenje. Ljubomora izjeda poput najgore bolesti.
Ne da mira, kida...izaziva nesanicu. Sve te silne misli...gde je, sa kim je, šta radi?
Zar zaista misliš da je to ljubav?

Uvek dobijamo ono što mislimo da zaslužujemo.

Kad sebe vidiš kao nekog ko voli da se daje, ko je vredan poštovanja i ljubavi, tek tad ćeš i privući takvu osobu.
Ono što odašilješ, to ti se i vraća.

Ljubomora iliti zavist

Smatraš da drugi imaju ono što bi trebalo biti tvoje?
Ne raduješ se tuđem uspehu?
Tuđa žena je lepša, tuđa kuća je veća, tuđi posao je bolji, tuđi život je lakši?

Pričam danas sa jednom poznanicom, kuka kako joj je teško u životu, kako se bori a opet ništa nema. Kaže, jesi čula onu izreku, "Rodi me majko sretnog pa me ako hoćeš i na đubre baci".
Kažem joj da nikad nisam čula za to i da je moje mišljenje da smo svi rođeni pod istom zvezdom.
Međutim, naravno da me ne ferma i da fura kako je sreća presudna stvar, ovom je tata pomogao da kupi ovo...onom ono. Eto, ona se sama bori kroz život.

Zašto nam je lakše da mislimo da je drugima sve palo sa neba?
Zašto je lakše sve svaliti na "sreću"?

Ajde pogledajte malo te ljude koji u životu nešto imaju?
Nije važno da li im je neko pomogao sa početnim kapitalom ili ne.
Ja ne znam ni jednog koji spava do deset, ne znam ni jednog kom konstantno ne zvrlji mobilni.
Svi oni koje poznajem, znam da su davno doneli neke hrabre odluke u životu. Tad su svi govorili da su ludi i budale....a danas su sve to zaboravili i kažu "tata mu pomogao", "rodio se srećan".

Znam i dosta onih kojima su tate pomagale pa su danas kockari ili narkomani.

Pokušajte malo da cenite tuđi trud.
Juče se povela polemika na stranici Ane Bučević o ceni njenih seminara.
Cena je 65 eura.
Iznesem svoje misljenje da oni kojima je to skupo rade na sebi 15-20 godina, pročitaju tonu knjiga, ulože poprilično novca u svoju edukaciju...pa neka ostatku sveta to sažvaću za 5 eura.
Dobro me nisu linčovali!
Pritom, žena skoro svakodnevno izbacuje videa na YT, potpuno besplatno deli svoje znanje.
Ali ne...zašto seminar nije 20 eura? Ipak to ne vredi tolikog novca, precenila se.
 Žena treba da plati put do Srbije, smeštaj i zakup sale. Pri tom od svog govorništva živi, tako zarađuje, pa valjda joj nešto treba ostati u džepu?
Komentar je....pa zašto mora baš tu najskuplju salu da iznajmi, mogla bi nešto jeftinije.
Eto, seminar je izgleda samo za privilegovane, a one bi baš želele da idu.
Ne znam baš da li sam ja privilegovana, obzirom da sam u vreme njenog prvog seminara imala 100 dinara u džepu, ali sam prvi put u životu prelomila i pozajmila pare da bih mogla otići da je slušam.
Zato što sam verovala da mi to može pomoći da promenim svoja pogrešna uverenja koja nisam mogla promeniti sama.
I da, to je najbolje uložen novac u mom životu.

Kad god ulažemo u sebe, to je najbolji i jedini pravi put.

Tačno vidiš da ih mrzi da žive i da nemaju pametnija posla nego da kukaju.
Naravno, zašto bi cenili njen rad, ona ima...njoj je sve lako, pa neka prica "za male pare".
A da ih pitaš da rade za pola svoje plate, e to nema šanse!
Svoj rad cene.
Naravno da su zaboravile kako je ta ista Ana počela, koliko puta joj je bila isključena struja, koliko puta se pitala, šta da skuvam detetu sa praznim novčanikom.
Naravno, sav rad druge osobe se prebrzo zaboravi kad zavist obuzme...

Dok god ne cenite druge i način na koji su stigli tamo gde jesu, teško da ćete ikad biti na tom mestu.

Meni na novcu ne zavide ( još uvek), ali me izluđuju izjave tipa, ma tebi sve super da mi je da sam u tvojoj glavi.
Nikad neću zaboraviti 2009 godinu, luilo godina.
Početkom te godine sam dobila adeno virus, punih 8 meseci sam imala temperaturu, bez prestanka, brak mi se raspadao.
Obe bake su mi umre u roku od sedam dana ( po jednoj ovaj blog i nosi ime)
Čekala sam da se virus smiri kako bih mogla otići na operaciju jajnika koja se stalno odlagala.
( a ovi naši divni doktori sve nazivaju tumorom...znaćemo šta je tačno nakon operacije)
Par dana posle druge sahrane, otišla sam u radnju i srela komšinicu...krenemo u neku neobaveznu priču, ja naočare za sunce ne skidam ni u radnji jer su oči otečene od suza.
Na kraju razgovora, kaže ona meni
Što bih ja volela bar sedam dana da menjam svoj život sa tobom, ti ni brige ni pameti.

E draga moja....
Ne, nisam se ja ovakva rodila, ja sam ovaka posle svih bitki, jer sam se za to izborila.
Padala sam, ali sam i ustajala.
A vi slobodno nastavite da sedite i da kmečite.
Svojom ljubomorom ne izjedate one kojima ste zavidni, nego sami sebe.
Gucnite još malo otrova i uživajte i propadanju.

"Ljudi će vas tretirati samo na jedan način. Onako kako ste dopustili da vas tretiraju"