Samopouzdanje
Volite li sebe?
Smatrate li se dovoljno dobrima?
Kako se ophodite prema sagovorniku?
U poslednje vreme se jako puno priča o "hejterima" na društvenim mrežama.
Kad sam krenula da pišem blog, prijatelj mi je rekao, nemoj da se razočaraš ako naletiš na nekog hejtera.
Neko će pročitati, neće mu se dopasti pa će ispljuvati to što pišeš, "šta ti misliš da si popila svu pamet ovog sveta?"...
Odgovorila sam mu da mene takvi ljudi uopšte ne zanimaju, niti me takvi komentari mogu dotaći.
Jako dobro znam ko su "hejteri" i zašto bi mi bilo bitno mišljenje takvih ljudi.
Posle prvih par tekstova sam za svaki pitala svoje prijatelje da mi iznesu svoje mišljenje i na koji način su ga doživeli.
Jedna je rekla da joj je početak odličan a da drugi deo ne razume, druga mi je rekla da je skontala gde ona pravi greške baš u drugom delu teksta.
Manje više, svako je sa njim "kliknuo" na svoj način ili nije uopšte.
A čitali su identičan tekst.
Svako ga gleda svojim očima...nekima je odličan, nekima nije.
Za svaki se nađe po par ljudi koji kažu, e ovaj je najbolji do sad.
Sve je isključivo do njihovog pogleda i doživljaja.
Krenula sam da pišem isključivo iz svoje potrebe za pisanjem i zbog toga mi nije primarno da li će se nekom dopasti ili ne.
Bila bih lažov kad bih rekla da mi pohvale koje dobijam ovih mesec dana ne prijaju.
Prijaju itekako, daju vetar u leđa...ali ja bih pisala i da nemam ni jednog jedinog čitaoca, jer radim ono što volim.
Pre par dana primetim objavu/pitanje na jednoj grupi na Fejsu:
Da li vam vaši muževi kupuju uloške i da li vam je to normalno?
Povela se polemika koja je prerasla u rat sa vređanjem, da bi na kraju tema bila zaključana.
Komentari, to je fuj i bolesno, sramota...
Pobogu, sve žene na ovom svetu imaju menstruaciju, nije to polna bolest pokupljena od promiskuitetnog načina života.
Zašto dozvolite da vam išta u vezi vas i vašeg tela bude "fuj"?!
Mislite da je sramota da vam kupuje uloške a ok je da kupi toalet papir, jer bože moj i on obavlja taj prirodni proces pa su govna više kul od krvi?
No, dobro, vi ne želite da vam kupuju uloške, ali čemu vređanje onih kojima je to normalno?
Na istoj grupi, danas žena postavi svoj ručni rad torbe i zamoli članice za komentar, da li to ima "prođu" na tržištu?
Opet ista stvar, od oduševljenja i divljenja do vređanja kako je fuj i seljački.
Deset žena gleda istu torbu a imaju potpuno različito viđenje iste.
Dok sam pratila, videla sam samo jedan "negativan" a kulturan komentar.
"Meni se to ne dopada ali svakako cenim tvoj trud, samo napred."
Primetite razliku?
Ove što pljuju se pravdaju, pa šta hoćeš, zar nije tražila iskreno mišljenje?
Problem i jeste što je to tvoje "iskreno mišljenje"
Da li si ljubomorna što ona zna nešto da uradi sa svojih deset prstiju ili si samo nadrndana jer danas muž nije hteo da čuva decu?
Zašto bi ikom bilo bitno mišljenje osobe koja vređa, koja ima potrebu da ponizi sagovornika?
Da li vređanjem pokazuješ da znaš nešto bolje?
Naravno da mi je stalo do mišljenja ljudi koje cenim, od kojih sam i sama učila sve što znam, ali znam da me ni jedan njihov komentar neće "pogoditi", jer neće "pljuvati".
Osoba koja je zadovoljna sama sobom, zadovoljna svojim životom, nikad neće imati potrebu "istresati" se na druge. Imaće potrebu da ti pomogne da iz sebe izvučes svoj maksimum i to će uraditi savetom a ne vređanjem.
Vređaju oni koji su u životu dobijali najmanje pohvala.
Oni koji nemaju ni malo samopouzdanja pa pokušavaju da ga "oduzmu" i drugima.
Šta te to u tebi toliko boli da misliš da će proći vređanjem mene?"
Hvalite svoju decu, gradite im samopouzdanje od malena.
Nemojte njihove ideje nazivati glupim, pa čak ni onda kada ne verujete u njih.
Učite ih da veruju u sebe i da rade samo ono što ih čini srećnima.
Kada rade nešto da od drugih dobiju potvrdu da su dovoljno dobri, uvek će postojati neko kome se to ne dopada a oni će biti razočarani.
Jako sam zahvalna svojim roditeljima što su podržavali sve moje "glupe" ideje, mojim prijateljima koji su me prihvatili ovakvu kakva jesam, sa svim svojim različitostima i blentavom glavom.
Jako sam zahvalna osobi koja me naučila da volim svaki milimetar sebe.
Zahvaljujući takvoj prošlosti danas me niko ne može pomeriti iz moje ružičaste sadašnjosti.
Нема коментара:
Постави коментар