Sit gladnom ne veruje

Koliko je ljudi, toliko je i pogleda na svet, koliko je ljudi toliko je i realnosti.
Svako je ubeđen da je baš on u pravu.

Suludo je raspravljati da li je neko u pravu ili nije.
Ja više volim da raspravljam o tome da li želiš tako da živiš ili ne?

Da li ti prija da misliš da je život sranje, da li ti prija da misliš da kao žena, treba da imaš radno vreme 24 sata?
Da li ti prija da se složiš sa tim da su sve kućne obaveze samo na tebi, da li ti prija da misliš da očevi treba da provode manje vremena sa decom...jer Bože moj, oni su očevi a mi svemoguće mame, pa i treba da istrpimo. Treba da imamo ruke kao hobotnice, treba da padamo sa nogu od umora...jer to rade sve mame.

Osvrnite se oko sebe, nađite bar jedan primer drugačijeg ponašanja.
Ne, ne mora da bude tako.
Pitanje nije da li postoji muškarac koji pomaže svojoj ženi, pitanje nije da li postoji otac koji provodi kvalitetno vreme sa svojim detetom...pitanje je, zašto ti dozvoljavaš da se "tvoj muškarac" ne ponaša tako?
Jer, ljudi se uvek prema nama ponašaju onako kako im mi to dozvolimo.

Misliš da je život sranje, da je normalno da trpiš šefa idiota koji sve svoje frustracije izbacuje na tebi, jer je danas teško naći posao pa ćutiš i trpiš?
Misliš da je surova relnost da moraš da ćutiš i trpiš jer treba prehraniti porodicu, pa onda svu nervozu i svoje frustracije ti izbaciš na tu istu porodicu?
A sigurno imaš bar jednu koleginicu kojoj niko ništa ne sme reći jer odmah odbrusi i ona je povlaštena u firmi, ali eto ti nisi te sreće da budeš na njenom mestu.
Da, ljudi se uvek prema nama ponašaju onako kako im mi to dozvolimo.

Jesi, potpuno si u pravu da moraš sve to što moras...kao i ona koja misli da ne mora ništa više jer se dovoljno namorala u životu.

Što je najgore, ti koja moraš da trpiš, dobijaš svaki dan sve više potvrda koliko je život nepravedna džungla.
Ceo dan, jedino što vidiš je sve više situacija koje potvrđuju koliko si u pravu.
Toliko si fokusirana na svoju tvrdnju da gomilu lepih situacija ne bi primetila ni da te odvale direktno u glavu a kamoli da se dešavaju u tvojoj neposrednoj blizini.

Do te mere se uvučeš u svoj crni svet da bi možda neko bio presrećan da mu se dese situacije u kojima ti vidiš crnilo.

Dobiješ komplimet od koleginice, umesto da sa osmehom kažeš hvala, pomisliš...garant ima neko skriveno značenje. Sigurno je videla neku fleku pa mi se ruga, baš je prava kučka.
Muž ti iznenada kupi cveće...o ne, garant me vara i kreće novi haos u glavi, haos zvani ljubomora.
I nema šanse da te ubedi da je samo video kako si povučena u poslednje vreme pa je hteo da te oraspoloži.
Đubre nezahvalno sigurno ima aferu!

Toliko dugo trpiš da ti je to zgazilo i samopouzdanje i samopoštovanje.

Gledajući one koje su se namorale i ne moraju više ništa, one koje imaju skladan brak, poslušnu decu, one prema kojima se na poslu obraćaju sa poštovanjem, one koji u ovoj siromašnoj zemlji postavljaju na fejs slike sa raznih putovanja...osećaš se samo jadnije i ogorčenije.
To takođe potvrđuje da si u pravu kako je život sranje.

I nema šanse da te iko ubedi da pošten svet danas može da putuje, nema šanse da te ubedi da su tuđi osmesi iskreni, nema šanse da te iko ubedi da sreće na ovom svetu ima za sve nego samo za odabrane.

Uvek se tebi dešavaju maleri, samo ti čekaš dva sta u redu, samo ti nalećeš na neljubazne trgovkinje...
Zašto uvek baš ja??

A nisi primetila ženu koja je isto tako stajala isped i iza tebe i čekala koliko i ti.
 Ona se ne žali jer je to vreme doživela kao nagradno vreme za sebe. Dobila je vreme da razmišlja, možda usput da čekajući u redu završi citanje knjige, da na telefonu proćaska sa drugaricom ili možda da ne razmišlja ni o čemu, da jednostavno odmori mozak.
U prodavnici nisi primetila tamne kolutove ispod očiju trgovinje koja nije baš imala strpljenja sa tobom, jer naravno ona ima nešto protiv tebe.
Nije ti palo na pamet, da kao što ti imaš svoje probleme....možda ih ima i ona.
Ne, ti doživljavaš sve lično, sve je to usmereno tebi jer je život sranje.
A očekuješ da drugi razumeju tvoju nervozu jer ti život nije lak.

Svi te ogovaraju, po ceo dan samo ispijaju kafe i uvek si ti na tapetu.
Jer, Bože moj, sve te koleginice i rođake nemaju pametnija posla u svom životu nego samo o tebi pričaju.

A da tu borbu za opstank u džungli samo malo preusmeriš u uživanje?
Samo jedan dan, da vidiš kako bi to izgledalo.

Jer poenta i jeste da su se one sa osmehom već dovoljno namorale, znači, bile su tu gde si ti sad.
Bile su ali su svesno odlučile da više ne žele tu da budu.

Posveti se sebi, zaboravi danas na prasinu, prljave sudove, veš.
Život neće stati ako imaš haos u stanu, ali hoće ako imaš haos u glavi.

Zavoli ponovo sebe, jer dok god ti ne voliš sebe neće moći niko drugi da te voli.
Ne očekuj da te drugi ljudi vole više nego što ti voliš samu sebe.

Poštuj sebe ako želiš da te drugi poštuju.

Da, da...ljudi se uvek prema nama ponašaju onako kako im mi dozvolimo da se ponašaju.


" Život nije ono što se dešava, nego ono kako ti vidiš da se dešava"

Facebook stranica- Moje otrežnjenje