Moj je život moja pesma

Pretpostavljam da će sad oni koji me poznaju reći, jadna ti ako je tvoj život tvoja pesma...pa ti uopšte ne znaš da pevaš.
Istina, ne znam da pevam...al` zato VOLIM da pevam.


Znate onaj osećaj kad uveče razmišljaš da promeniš svet a ujutru te mrzi da skuvaš kafu?
Ooo da, znam ga i ja. Dugo sam jako dobro razumela tu rečenicu.

To su oni momenti kad shvatimo da je naš život samo u našim rukama, kada dobijemo odlučnost i kada shvatimo da sve zavisi od nas samih.
Ujutru više nemamo tu dozu sigurnosti i kreću sumnje...
Mogu li ja to stvarno?


Mnogo nam je lakše kriviti druge za emocije koje imamo.
Pobogu, ko još za sebe želi da misli da je mazohista koji je sam sebi napravio kašu od mozga i zabrljao pola života?
Ali, morate shvatiti dok ne prihvatite da je vaš život samo vaša odgovornost, promena neće biti, živećete isti život kao i do tad.
Ne pričam napamet, o ne, nikako.
Jednom sam i ja stajala na toj raskrsnici i pitala se, a šta sad?

Imala sam opciju da mislim da ja tu ništa ne mogu, da je sve to suviše veliko da bih ja sama išta menjala.
A sa druge strane sam imala nešto što mi je tog trenutka izgledalo kao skakanje sa litice.

Zanimljivo je da će osobe koje su najmanje zadovoljne svojim životom najmanje i čitati tekstove ovog tipa.
Bolno je kad stojiš negde gde ne želiš biti, a još ti neko kaže, sam si kriv što si tu gde jesi.
Lakše je gledati dnevnik pa kriviti državu, čitati crnu hroniku pa kriviti lud svet oko sebe.
Lakše je misliti da su drugi rođeni srećni a mi baksuzni.
Mnogi su čak i svesni svoje odgovornosti a ipak kažu, nije lako menjati se.
Nije lako u poređenju sa čim?
Nije lako u poređenju sa osećajem koji imate sada?
Pa ako mislite da je teško menjati se, onda ostanite tu gde jeste, ali ne krivite nikog drugog za to.

Preuzmite odgovornost da je to bio vaš izbor a ne izbor okoline..
Kojim god segmentom svog života ste zadovoljni ili niste zadovoljni, sami ste i zaslužni ali i krivi za to.

Kada dođete u situaciju da u jednom trenutku imate odlučnost i želju za promenom, a već u sledećem sumnje i strah, zastanite i probajte da razmislite o čemu ste razmišljali u trenutcima odlučnosti, kakve misli ste imali, a kakve u momentima sumnje?
Nažalost, vrlo često uopšte ni nismo svesni svojih misli, nismo ni svesni da razmišljamo.
Većinu obaveza obavljamo automatski, bez i malo svesti o tome šta razmišljamo.

Meditacija!

Ne, meditacija ne uključuje sektaške obrede sa pilećim nogicama i krilima šišmiša.
Meditacija je nešto što će vam pomoći da osvestite svoje misli.
Verujte mi, nismo ni svesni kakvu košnicu u glavi imamo dok ne počnemo da praktikujemo utišavanje istih.
Svest o trenutku u trenutku.
Nije poenta samo isprazniti mozak, već upravo "uhvatiti" misli i prepoznati kakvu emociju nam donose.

Sve kreće iz misli, bukvalno svaka emocija.
Dopada vam se neko, pomisao na tu osobu u vama budi lepu emociju?
To je zato što su vam misli o toj osobi lepe i pozitivne.
Pokušajte neko vreme svesno razmišljati da je ta osoba potencijalni masovni ubica i od jednom vam ta ista osoba više neće buditi iste emocije.

Ljudi često misle da emocija  izaziva misli.
No, upravo je suprotno.
Misao izaziva emociju.

Da bi uopšte mogli da kontrolišete o čemu ćete i kako misliti, morate prvo postati svesni svojih misli.

Internet je prepun informacija, pitanje je samo da li želite da učite, da li želite da  vaš život bude vaša pesma, sa svesno biranim rečima teksta ili ćete pevati tuđu.

Nedavno sam čula najbolju definiciju sreće.

"Biti srećan znači da su vam misli, reči i dela u skladu"

"Naša najveća slabost leži u odustajanju. Najbolji način da postignete uspeh je da pokušate bar još jednom"

Fotografija sa sajta:
http://mondo.rs/a885841/Magazin/Lifestyle/saveti-za-srecniji-zivot-Svetski-dan-srece.html