Kokoške 

Na brdovitom Balkanu postoji jedna mala družina, tri totalno različite žene, tri najbolje drugarice, tri kokoške.

Predugo se družimo da bih se uopšte mogla setiti zašto se između sebe oslovljavamo sa "Kokoško"
Nekom je to uvreda, nama osećaj pripadnosti.

Najstarija je Kvočka.
Naizgled, iz očiju seva vatru, jede malu decu za doručak, urla kad joj nešto nije po volji.
Bučna je i nadrndana, posvađaće se sa samim Đavolom ako treba da odbrani svoj stav.
Ona je glavni kočničar, kod nje je tri puta meri jednom seci.
Naravno, kao i obično, iza te maske se krije jedna divna osoba, požrtvovana majka i iskren prijatelj.
Hvala ti što me nisi baš uvek puštala da poletim, ponekad me trebalo i prizemljiti.

Najmlađa je Jecko.
Ona ima vremena za sve. Kod nje nema žurbe.
Tiha i blaga, ali kad joj staneš na žulj ili povrediš nekog njoj bitnog, bolje ti je da bežiš na drugu planetu.
Kao u crtaćima, iz vile se pretvara u svemogućeg zmaja.
Ona je vetar u leđa, ona koja te, kad ne znaš šta da uradiš i kad se dvoumiš gurne se ivice.
Tu je i kad plačem i kad se smejem, sa istom iskrenošću.
Hvala ti za krila!!

I naravno, srednja koka sam ja.
Koka i po.
Najlepša od svih, plemenita i pametna.
Uf....omaših priču, ovo nije hvalospev o meni.
A dobro, mene već znate...bar onoliko koliko želim da znate.

Kako izgleda druženje tri totalno različite žene?
Savršeno!
Okupimo se na kafi, iz nekog razloga je to uglavnom kod Jecka, i kreće priča.
To je ono što ume da bude najzanimljivije.
Dođu dani kad imaš potrebu da izbaciš sve iz sebe a da ne kukaš i da se tome ne daje preveliki značaj, ali prosto moraš to izbaciti iz sebe.
E, tad uglavnom sve pričamo u glas svoju priču, povremeno klimneš glavom onoj drugoj uz "aha, jeste" i nastaviš dalje svoje.
Iako smo nadimak dale jedna drugoj mnogo pre, ovde on dobija pun smisao.
Verujem da je Darko sa početka našeg druženja dolazeći kući mao osećaj da ulazi u kokošinjac.
Tri kokoške kokodaču, još ako se Kvočka i ja upustimo u raspravu, to izgleda kao da leti perje na sve strane.

Kokoške, hvala vam na podršci iako me često niste razumele.
Hvala vam što ste me hrabrile.
Hvala vam što ste me branile.
Hvala vam što me je jedna dizala a druga spušta, savršen ste spoj.
VOLIM VAS!!!

Ovo je tekst koji je započet 25.01. 2016...i nikad nije završen.
Danas znam i zašto.

Pokušavam da ga završim, ali od suza jedva vidim tastaturu.
Ovih dana me tolika zahvalnost puca, da suze samo piče.



Andrijana, ti si bila jedino svetlo u mom tunelu.
Samo sa tobom sam ja bila ja.
Hvala ti što si ulepšala moje dvadesete, hvala ti za svako "Možeš i vrediš".
Hvala ti za svako "Nemoj da trpiš sranja".
Hvala ti što si imala muda da budeš ono što jesi.
Hvala ti što si mi bila primer.
Strah me i da pomislim gde bih završila da nisi bila uz mene.
I dalje mi je u glavi tvoja rečenica "Trebala si to uraditi još pre pet godina".
Jedina si zaista razumela, beskrajno ti hvala na tome, jer tad mi je zaista bilo neophodno da me bar jedna osoba na svetu razume i podrži.
Hvala ti i za ono danas.
Ponekad forsiram kako sve mogu sama, a onda me ti ošamariš rečenicom i ponudom za pomoć.
Hvala ti što ulepšavaš moj život već skoro 20 godina!
E, da, znam da nam je fotka očajna, ali ti i ja nismo napravile ni jedan selfi za svih 20 godina, jedva iskopah fotku na kojoj smo same, bez propratnih elemenata.
Zovem te sutra da napravimo milion fotografija.
VOLIM TE!!!!

Marija, zbog tebe misle da se drogiram, jer si ti moja droga.
Hvala ti što budiš opaljenu, neozbiljnu i nezrelu tinejdžerku u meni zadnjih 10 godina.
Hvala ti sto si uštogljenu mene opalila po glavi.
Hvala ti za svaku besanu noć u krevetu.
Hvala ti što si u najtežim danima bila moj džojus.
Hvala ti što sam se zbog tebe smejala i na dan kad je deo mene umro.
Hvala ti što rasteruješ sive oblake oko mene.
Znam da sve one dane ne bih pregurala sa osmehom da nisi pored mene.
Shvataš li koliko mi jebe mozak što ne mogu uraditi isto to?
Ju stjupid vumen!
VOLIM TE!!!

Sabina, niko na ovom svetu ne može da me nasmeje kao ti!
Hvala ti što me iz tuge do smeha ispališ za tri sekunde.
Hvala ti što me voliš na takav način da me uvek podsetiš, svojom ljubavlju, koliko vredim.
Hvala ti što se pored tebe osećam posebno i toliko voljeno.
Hvala ti što si prijatelj iz bajke.
Od srca ti želim da se vidiš mojim očima.
Hvala ti što si moj bubreg i desno plućno krilo.
Hvala ti što što si već 30 godina moja izabrana sestra.
VOLIM TE!!!

    

Sanela, hvala ti što si mi pružila oazu mira kad mi je bila napotrebnija.
Hvala ti za svaki Milanovac.
Hvala ti što si me otvarala kad sam pokušala da se zatvorim.
Hvala ti što mi i dan danas pružaš utočište.
Hvala ti što su ti sve moje ideje, ma koliko glupe bile, sjajne.
Hvala ti što me voliš baš ovakvu kakva jesam.
VOLIM TE!!!

Slađo, kokoško...o da, danas znam da si kokoška nad kokoškama.
Šta da ti kažem a da ti to "od gore" već ne vidiš i ne znaš.
Tako mi je žao što nisam došla da te poljubim poslednji put.
Bila sam sebična krmača koja nije mogla da razume zašto se predaješ.
Danas znam.
Oprosti.
Hvala ti na svim lekcijama u poslednje dve godine.
Hvala ti što me tvoja krila podsećaju koliko je život nepredvidiv.
Hvala ti što zadnje dve godine živim hrabrije.
Hvala ti što zadnje dve godine dolaziš da me podsetiš koliko je život dragocen.
Hvala ti što si bila deo mog života.
               

U danima kada sam pomišljala da me Bog napustio, imala sam vas, vi ste bile moj Bog!

Predivne žene, hvala vam što ste me, svaka na svoj način, oblikovale da danas budem ono što jesam.
Hvala vam što moje dane bojite najlepšim bojama.
Hvala vam što ste mi davale snagu da ne odustanem.

Pogledaj drveće na šta trenutno liči.
Deluje kao da u njemu nema života...ogoljenih grana, ružno.
A za mesec dana će biti zeleno i prelepo, puno života.
Gledaš to ružno drvo i misliš da se u njemu ništa ne dešava, da umire.
I u tebi se sad dešava isto što i u drvetu, samo nisi toga svestan.

Dozvoli emocijama da izađu, one su tvoji listovi.
Nisu ti emocije neprijatelji, naprotiv, one ti samo pokazuju ko si.
Po lišću se razlikuje drveće a po emocijama ljudi.
A opet, svako drvo je drvo i svaki čovek je čovek.

Tuga je ok, ona je tu da ti na malo uvrnut način kaže da će sve biti u redu iako sad misliš da se sve raspada.
Strah je ok, govori ti da želiš više od onoga što sad imaš.

Ljubav...e pa ona je najlepša.

Voleti sebe je najbitnije.
Tek onda možeš voleti i neko drugo biće.
Kad se prema sebi ophodiš sa ljubavlju onda ljubav možeš da daš i drugima.
Onda ne kritikuješ, ne osuđuješ...već jednostavno voliš. 
A to se uči, kao i sve drugo u životu.

Volela bih da možeš da se vidiš mojim očima.
Video bi osobu koja ima tople oči, iskren osmeh.
Video bi zašto mi je tako lako voleti te baš takvog kakav jesi.
Ali ti vidiš nekog skroz drugog i ne veruješ da te mogu voleti, zato se i plašiš.

Nisi ti ni tvoja kilaža, ni tvoja brada, ni tvoja kosa...niti si ti novac koji imaš u džepu, niti si posao koji radiš.
Nisi ti ni veze koje si imao, niti si napušteno dete.
Ti si puno više od toga, ti si ona duša nastanjena u telu koje ima i um.
Ali ono što je najbitnije, ti si ono što TI izabereš da budeš.

Imaš svo pravo ovog sveta da izabereš da budeš srećan, a isto tako imaš pravo da životariš ovaj život.
Da ga gaziš dan po dan i da samo čekaš da mučenje završi.
Bog nam je dao slobodnu volju.
Ja ću te voleti šta god da izabereš, kao i ON.

Ljubav nije uslovljena, ljubav je ljubav.

Pomoći ću ti koliko god želiš, ako želiš.
Isto tako ću te pustiti ako je to ono što želiš.

To je ljubav za mene.
ne kažem da je to jedino ispravno, ali je to ono što nazivam ljubavlju.

"Žena koja otvara svoje srce da te voli, kada je ono već slomljeno - jača je od bilo koga, koga si sreo."
~ Steven Benson