Ako se derem na tebe, bolje ćeš me čuti

Pišem ovaj tekst na nagovor svog sina.
Hvala ti, Anđele moj, što me ponekad poguraš i što toliko veruješ u mene da mogu dopreti do drugih.

Nedelja, šetamo nas dvoje, predivan dan.
Gomila ljudi oko nas, čavrljamo o svemu i svačemu i upijamo sunce.
Odjednom mi nešto počinje parati uho, okrenem se i shvatam da nas sustiže dvoje ljudi.
Muž i žena sa bebom, od jedno dve godine u kolicima, poprilično žustro se svađaju.
Muž nešto glasniji, kritikuje ženu zašto je krenula po sred puta.
"Sutra će svi moju mamu zaustavljati na ulici i pitati je da li joj je snaja normalna?"
(???)
Žena sve odlučnije i sve glasnije pokušava da mu objasni da je baš briga za to.
Kreće vređanje tipa "Kravo glupa, gusko, majmune, konju"
U jednom momentu nas obiđu i kad su bili ispred nas, shvatim da ih ćerka posmatra iz kolica.
Malo se okreće prema mami, malo prema tati, ne plače...prati situaciju.

Verovatno je naviknuta na to.

Moj sin totalno zbunjen scenom kojoj prisustvujemo.

Komentarišem mu kako će posle reći za svoje dete da je bezobrazno, kako su oni, eto, dali sve od sebe da je vaspitaju ali ona bezobrazna pa to ti je.

Ljudi uporno zaboravljaju da deca uče primerom.

To dete će naučiti da se problemi rešavaju vikanjem i vređanjem.

To dete će sutra u vrtiću udarati drugu decu jer se bes negde mora izbaciti.

Zamislite samo kako je odrastati u takvoj sredini.

Molim vas, naučite već jednom da je svako dečije problematično ponašanje vapaj za pomoć!

Nemojte ih osuđivati i nazivati bezobraznima, pokušajte dopreti do njih i videti šta ih toliko muči da svoje nezadovoljstvo moraju ispoljavati vikanjem i udarcima.

Vrlo često nismo ni svesni koliko  vičemo na njih.

Pre neki dan sam prisustvovala večeri kod prijatelja koji svoje životno nezadovoljstvo sve više iskazuju urlanjem na decu.

Kada je prvi put  tata dreknuo zato što je stavio prevelik zalogaj u usta, toliko je to glasno uradio da sam ja skočila na stolici.

Sledeći put je dreknula mama, zato što je dete uzelo još jedno parče hleba a gojazno je, opet sam odskočila.

Kada sam pokušala skrenuti pažnju na to, dobila sam, ne vičemo mi, to ti se učinilo. Valjda ja znam kako pričam sa svojom decom.

Totalno su nesvesni svog tona jer problem ni nije bio u tome što je dete uzelo previše hrane, očigledno im je pola mozga u "problematičnom području", i taj bes je samo izleteo iz njih, a nažalost izleteo je na dete.

Sad vi zamislite kako će to dete sutra drugaru objasniti da nešto ne radi kako treba?

Urlanjem i agresijom naravno.

Niko on nas ne želi da bude loš roditelj, svi mi svoju decu volimo najviše na svetu i za njih smo sve spremni uraditi, ali da li ste zaista SVESNI svog ponašanja prema njima i pred njima?

Deca su naše ogledalo.

Pogledajte se u to ogledalo i kažite sebi da li vam se dopada to što u njemu vidite?

Ako ste vi srećni i zadovoljni i vaše dete je još srećnije i zadovoljnije.

Ako ste vi nezadovoljni svojim životom, vaše dete je "bezobrazno".

Ne, nije se takvo rodilo, u oba slučaja je to vaša zasluga.

I samo da vam kažem, ako vam sad baš idem za zivce i smatrate da pametujem i pravim se bitna kako ja imam "savršeno dete", e baš vi treba najviše da se zamislite.

Nešto vas je žacnulo tamo gde ne želite, u onaj deo vas koji kaže, možeš ti to bolje od nog što do sad radio/radila.

"Ko želi nešto naučiti naći će način, ko ne želi, naći će izgovor"

Fotografije preuzete sa sajta 
http://zena.ba/clanak/osnovnoskolac/djeca_i_svadanje_sto_djeca_uce_kroz_sukobe/11594

    Rešila sam da mi ovaj April bude najlepši April u životu!

Da, tek tako, rešila sam.
Poenta i jeste da treba samo da rešimo da budemo srećni.
Jednostavno je, videćete.

Ne, nemam ružičaste naočare, imam one sa dioptrijom i sa njima mi je svet ružičast, plav, zelen, narandžast...
Vidim sve boje koje ja želim da vidim.

Hoće neko sa mnom u pohod na April?
Hoće li još neko sa mnom svaki dan da gleda sve dugine boje?

Stiglo je proleće, nemate više izgovor sivila, kiše i hladnoće.
Odbacite sivilo iz sebe zajedno sa kaputom, stavite ga u orman.

Za početak se nasmejte.
Znam da nisam ispričala vic i da ništa nije smešno, ali ipak razvucite osmeh.
(ozbiljna sam, ajde)
Aha, deluje blesavo.
Sami sebi delujete belesavo sa tim kezom.
Držite taj"veštački osmeh" još malo.
Već se osećate drugačije, zar ne?
Od jednom kao da je nešto smešno, a pojma nemate šta.

Ne znam ni ja, al´ je dobro.

Šta ćemo još raditi u ovom Aprilu?
Nećemo se nervirati.
Ma zašto to ne bi bilo moguće??
Stara izreka kaže:

Zašto se nerviras?
Ako je rešivo, rešiće se i bez tvog nerviranja.
Ako nema rešenja, ma koliko se ti nervirao biće onako kako mora biti

Dakle, nerviranjem dobijamo šta?
Ništa.

Ovog Aprila nas neće zanimati tuđe mišljenje.
Ma koliko se mi trudili da ugodimo drugim ljudima, oni će u nama uvek videti ono što oni žele da vide u nama.
Vi tu ne možete ništa.
Ako za nekog niste dovoljno dobri, za tu osobu nikad nećete biti dovoljno dobri ma šta vi uradili ili rekli.
Ta osoba i onako kroz vas gleda sebe, tako leči svoje komplekse i frustracije.
Nema to nikakve veze sa vama.

Takođe, ovog Aprila nećemo tražiti potvrdu od drugih da smo dobri, lepi, pozitivni...
U našem mesecu ćemo biti zadovoljni sami sobom, baš onakvi kakvi jesmo.
Jedinstveni!
Ne zanima nas sta drugi misle o nama, ovo je naš mesec, može nam se!

Umesto da nam fokus bude na drugima, stavićemo ga na sebe.
Ugađajte sebi!
Ovaj mesec niste žrtva i ne radite stvari koje ne želite da radite i tačka!

Ovog Aprila nećemo piti kafu sa onima koji nas nerviraju, sa onima koji nam izvlače živce, ma ko oni bili u našim životima.
Ostavite ih da jutarnje kafe kvare nekom drugom, ovo je vaš April i ne dajte ga nikom!

U ovom našem mesecu ćemo se truditi da više vremena provodimo napolju, ali ne samo da izađemo iz kuće i hodamo.
Počastite sebe posmatranjem sveta oko sebe.
Kad izađete iz zgrade/kuće, prvo duuuuboko udahnite prolećni vazduh.
Budite zaista svesni da ste izašli napolje.
Pogledajte u nebo.
Šta vidite gore?
Ne, nije to samo nebo, videćete kad počnete da ga posmatrate svaki dan.
Posmatrajte ljude.
Videćete kako uglavnom...pa, jednostavno hodaju, odlutali negde u mislima.
Da, tako ste i vi do juče.

Posmatrajte razlistalo i rascvetalo drveće.
Znate onaj osećaj kad od jednom primetite da je sve ozelenilo i procvetalo, kao da se to desilo preko noći?
Ne, nije, priroda se polako budila samo ste vi bili u svojim mislima i niste to primećivali.

Pretpostavljam da su te misli bile brige.
Da li ste promenili išta brinući se?
Niste, samo ste u nepovrat bacili sate i dane svog života.

Zaista želite da živite tako, a da pojma nemate ni da ste živi?
Da jednostavno samo dišete, hodate, jedete...

Zato ovaj April treba da bude i vaš April!

Kad završite sa čitanjem, pustite muziku.
Ne, ne, one srceparajuće balade,pustite nešto veselo, nešto sa dobrim ritmom....a onda zatvorite oči i plešite!
Moje komšije verovatno, ako me uveče posmatraju na svetlu, pomisle da dozivam kišu.
Baš me briga ko šta misli, poenta je da se ja dobro zabavljam.

Probudite se zajedno sa prolećem!
Znam da nije jednostavno menjati se, ali znam da možete.
Ako sam mogla ja, zašto ne bi mogli i vi?

Svako jutro budite svesni da je ovo vas April i tako započnite i završite dan.

 "Misli dobro pa će dobro i biti"

Facebook stranica- Moje otrežnjenje