Moj je život moja pesma

Pretpostavljam da će sad oni koji me poznaju reći, jadna ti ako je tvoj život tvoja pesma...pa ti uopšte ne znaš da pevaš.
Istina, ne znam da pevam...al` zato VOLIM da pevam.


Znate onaj osećaj kad uveče razmišljaš da promeniš svet a ujutru te mrzi da skuvaš kafu?
Ooo da, znam ga i ja. Dugo sam jako dobro razumela tu rečenicu.

To su oni momenti kad shvatimo da je naš život samo u našim rukama, kada dobijemo odlučnost i kada shvatimo da sve zavisi od nas samih.
Ujutru više nemamo tu dozu sigurnosti i kreću sumnje...
Mogu li ja to stvarno?


Mnogo nam je lakše kriviti druge za emocije koje imamo.
Pobogu, ko još za sebe želi da misli da je mazohista koji je sam sebi napravio kašu od mozga i zabrljao pola života?
Ali, morate shvatiti dok ne prihvatite da je vaš život samo vaša odgovornost, promena neće biti, živećete isti život kao i do tad.
Ne pričam napamet, o ne, nikako.
Jednom sam i ja stajala na toj raskrsnici i pitala se, a šta sad?

Imala sam opciju da mislim da ja tu ništa ne mogu, da je sve to suviše veliko da bih ja sama išta menjala.
A sa druge strane sam imala nešto što mi je tog trenutka izgledalo kao skakanje sa litice.

Zanimljivo je da će osobe koje su najmanje zadovoljne svojim životom najmanje i čitati tekstove ovog tipa.
Bolno je kad stojiš negde gde ne želiš biti, a još ti neko kaže, sam si kriv što si tu gde jesi.
Lakše je gledati dnevnik pa kriviti državu, čitati crnu hroniku pa kriviti lud svet oko sebe.
Lakše je misliti da su drugi rođeni srećni a mi baksuzni.
Mnogi su čak i svesni svoje odgovornosti a ipak kažu, nije lako menjati se.
Nije lako u poređenju sa čim?
Nije lako u poređenju sa osećajem koji imate sada?
Pa ako mislite da je teško menjati se, onda ostanite tu gde jeste, ali ne krivite nikog drugog za to.

Preuzmite odgovornost da je to bio vaš izbor a ne izbor okoline..
Kojim god segmentom svog života ste zadovoljni ili niste zadovoljni, sami ste i zaslužni ali i krivi za to.

Kada dođete u situaciju da u jednom trenutku imate odlučnost i želju za promenom, a već u sledećem sumnje i strah, zastanite i probajte da razmislite o čemu ste razmišljali u trenutcima odlučnosti, kakve misli ste imali, a kakve u momentima sumnje?
Nažalost, vrlo često uopšte ni nismo svesni svojih misli, nismo ni svesni da razmišljamo.
Većinu obaveza obavljamo automatski, bez i malo svesti o tome šta razmišljamo.

Meditacija!

Ne, meditacija ne uključuje sektaške obrede sa pilećim nogicama i krilima šišmiša.
Meditacija je nešto što će vam pomoći da osvestite svoje misli.
Verujte mi, nismo ni svesni kakvu košnicu u glavi imamo dok ne počnemo da praktikujemo utišavanje istih.
Svest o trenutku u trenutku.
Nije poenta samo isprazniti mozak, već upravo "uhvatiti" misli i prepoznati kakvu emociju nam donose.

Sve kreće iz misli, bukvalno svaka emocija.
Dopada vam se neko, pomisao na tu osobu u vama budi lepu emociju?
To je zato što su vam misli o toj osobi lepe i pozitivne.
Pokušajte neko vreme svesno razmišljati da je ta osoba potencijalni masovni ubica i od jednom vam ta ista osoba više neće buditi iste emocije.

Ljudi često misle da emocija  izaziva misli.
No, upravo je suprotno.
Misao izaziva emociju.

Da bi uopšte mogli da kontrolišete o čemu ćete i kako misliti, morate prvo postati svesni svojih misli.

Internet je prepun informacija, pitanje je samo da li želite da učite, da li želite da  vaš život bude vaša pesma, sa svesno biranim rečima teksta ili ćete pevati tuđu.

Nedavno sam čula najbolju definiciju sreće.

"Biti srećan znači da su vam misli, reči i dela u skladu"

"Naša najveća slabost leži u odustajanju. Najbolji način da postignete uspeh je da pokušate bar još jednom"

Fotografija sa sajta:
http://mondo.rs/a885841/Magazin/Lifestyle/saveti-za-srecniji-zivot-Svetski-dan-srece.html

Odgovornost

Preuzimate li odgovornost za svoj život ili su vam uvek drugi krivi za ono što vam se desava?

Facebook mi je večita inspiracija, šta sve tu možeš da vidiš i pročitaš.
Juče pratim priču o nestaloj devojčici. Post ide ovako:

"Povodom posta o nestaloj devojcici:
Devojcica o kojoj je rec ide u OS Sonja Marinkovic, 8 razred. U pitanju je jedno veoma problematicno dete,koje je pre dva dana po ko zna koji put otislo od kuce (namerno kazem otislo a ne pobeglo,jer razloga za to nema). Kako se vec drugi dan nije javljala nikom na telefon, slucaj je prijavljen policiji i sad se vodi kao nestala. Njeni vrsnjaci predpostavljaju gde je, i policija obavlja razgovore sa njima. 
Zeleci da sacuvam privatnost porodice i deteta, ne zelim da objavim njeno ime niti da sirim njenu sliku. Ako bude potrebe za tim, prva ce majka zatraziti tu vrstu pomoci.
Hvala na paznji."

A na to komentari tipa, trebali su to dete više tući, batina je iz Raja izašla.
Jadni roditelji kad deca tako bez razloga beže od kuće.

Apsolutno prebacivanje odgovornosti sa roditelja na dete.

Zašto je poprilično česta pojava da se roditelji hvale uspesima svoje dece, na način da je to u velikoj meri njihova zasluga, a kada deca urade nešto loše u potpunosti je odgovornost na detetu

Neko vam pohvali dete kako se uvek kulturno javi, kako ne baca smeće po ulici nego u kantu...roditelji cvetaju od ponosa jer znaju da su upravo oni to naučili svojue dete, a ne društvo.
A sa druge strane, kada dete krene stramputicom, tu se sva odgovornost prebacuje na dete kao da to nikakve veze nema sa roditeljima!
Tu je onda krivo društvo, škola koja nije dovoljno uložila napora da prepozna problem...

Pomenuti post je obajvljen u grupi koje sačinjavaju isključivo majke u kojoj ima 9000 članica.
Ono što meni posebno bode oči je da je post zaključan čim se povela rasprava da li je to dete otišlo iz srećnog doma ili ne, da li treba tući decu ili ne.
Zašto se takve rasprave zaključavaju a ima dvesta komentara na onima u kojima se priča koji je najbolji frizer u gradu, koja torta se najbrže pravi?

O vaspitanju dece se ne priča jer sujeta odmah izbije i kreće vređanje onih sa čijim mišljenjem se ne slažu. 

Na moj komentar da sam apsolutni protivnik batina, da je po meni to zlostavljanje bića koje ne može da ti uzvrati. Da sam za to da je bolje detetu objasniti zašto nešto ne treba da radi, da ono zaista razume poentu, nego da mu se batinama uliva strah, dobila sam komentar tipa "puna mi je kapa takvih kao ti koje u prvi plan guraju sebe i svoje savršeno dete".

Majku mu, pa zašto joj nije prošlo kroz glavu, ako je ova glupača mogla pa mogu i ja, ajde da probam!

Ali zašto bi ona prihvatala odgovornost za vaspitanje svog deteta, bolje je ovako naći tri miliona izgovora zašto je dete takvo kakvo jeste.

Najveći hit mi je bio komentar te žene upućen meni, "Da nećeš možda da kažeš da su roditelji krivi što su deca postali lopovi i narkomani??"

Jok, moja baba je kriva.
Mislim, stvarno...

Zašto mislite da su roditelji poput mene izvukli na lutriji decu koja nisu problematična?
Eto, on je takav.
Zašto niko od onih koji tvrde da je batina iz Raja izašla i da bezobrazna deca beže iz doma u kom vladaju mir i harmonija ne pogledaju koliko truda je uloženo u oblikovanje dece razgovorom, trudom?       

Da, ja sam jako ponosna na samu sebe kao roditelja, kao i na svoje dete, ali daleko od toga da za ovih 13 godina nisam pravila greške.
Jesam itekako, ali sam iz tih grešaka učila. Kada sam se nalazila pred zidom tražila sam odgovore u knjigama, u razgovoru sa ljudima koje sam cenila kao roditelje.
Niko od nas se nije naučen rodio, pitanje je samo da li nešto želiš da naučiš.

Srećno dete nikad neće pobeći od kuće, srećno dete se nikad neće tući po školi.
Zašto takvu decu nazivate bezobraznom decom?
A isto tako, kako možete u istoj rečenici reći ja sam srećna žena i tučem svoje dete jer je ono bezobrazno?

U kom paralelnom univerzumu sreća i agresija idu zajedno?
U kom paralelnom univerzumu sreća i ogorčenost, potreba za vređanjem sagovornika, omalovažavanje sagovornika idu zajedno?

Zašto nismo nešto naučili iz primera koji nam je dat nego se rasprava svela na vređanje neistomišljenika?
Zašto je ispalo da stavljam na stub srama ženu čije je dete pobeglo od kuće?
Ja sam sigurna da ta žena daje sve od sebe u vaspitanju, ali činjenica je da ima izazove sa kojima ne zna kako da se izbori.
Zašto je sramota pričati o tome?
Zašto se u prvi plan stavlja sramota a ne preuzimanje odgovornosti?

"Imam problem koji ne znam kako da rešim, dete mi je problematično ne znam šta da uradim da to popravim."
Zar je tako teško ostaviti ego sa strane za dobrobit deteta?

Žašto je toliko teško shvatiti da sve što nam se u životu dešava, dešava se isključivo našom zaslugom.

Shvatite već jednom, nije do dece, do roditelja je.
Vi ste oni koji su ih naučili sve ono što znaju.
Deca uče primerom, posmatrajući vas.

Zašto je u redu da učite dete primerom "Batina je iz Raja izašla" i onda kada oni sutra budu problematični svaljujete krivicu na njih?
Udarcima ih nećete naučiti zašto je nešto pogrešno, naučićete ih da je u redu nezadovoljstvo iskazivati fizičkim nasiljem.
Ako im govorite da je batina iz Raja izašla ( znači da je to nešto dobro čim im to tako predstavljate), zašto se onda čudite tolikom broju nasilja nad ženama.
Pa i njih je neko primerom naučio da je u redu istući nekog kada uradi nešto što ne žele da im se radi.
Koliko puta ste istukli decu zato što nisu spremili sobu?
Koliko puta ste istukli decu jer nisu uradili nešto što ste vi od njih očekivali?
Zašto mislite da oni sutra neće tući svoju ženu iz istog razloga?

Da li ste svesni da ste, do određenog perioda njihovog života, samo vi odgovorni za njihove postupke?
Posle samo ubirete plodove svog rada jer to dete već ima podlogu kada krene da se formira kao ličnost.

Isto tako i dete treba da naučite da ima odgovornost za stvari koje mu se desavaju u životu.
Kada mu date određeni zadatak, jasno mu kažite da ako to ne uradi, da će imati posledice.
Dete treba naučiti da preuzme odgovornost za svoje postupke.
Ako ne završiš svoje obaveze, biće ti uskraćen kompijuter, naprimer.
Ako dođe do toga, ako budete morali da ga kaznite, objasnite mu da su ga njegovi izbori doveli do sankcija. Mogao je da bira.
Uvek postoji izbor i svaka akcija ima svoju reakciju!


Ako detetu primerom ne pokazujete odgovornost, ako svaljujete na druge sve negativne aspekte života, zašto mislite da će ga batine naučiti da bude odgovorno?

I za kraj, ostavite ego sa strane i pogledajte primere oko sebe i jednostavno promenite nešto!

Preuzmite odgovornost za svoj život, za svaku sitnicu koja vam se u toku dana desi, jer ste upravo vi svojim postupcima doveli do takvih događaja.

"Dokle god mislite da je za sve kriv neko drugi, puno ćete patiti"

Fotografija preuzeta sa sajta: http://centarnarativ.blogspot.rs/2014/08/mitovi-i-cinjenice-o-psihoterapiji.html