Imaginarni Ja

To divno prostranstvo interneta daje nam priliku da budemo šta god poželimo.

Debeli postaju zgodni, žabe se peretvaraju u prinčeve, dosadni i bledi životi odjednom postaju puni pustolovina za divljenje.

Sedeći na fotelji izigravamo šta god želimo na pozornici zvanoj "internet život".

Evo, ja se ufuravam da sam Keri Bredšo i baš mi je sjajno. Umesto koktela pijem česmušu, ali mogu vam reći, što se više ufuravam sve više osetim ukus alkohola u čaši. Možda će me čak u nekom momentu i opiti pa  podelim sa vama i ono što ne bih želela.

I ovaj moj raspali računar sve više počinje da liči na fensi laptop.

Sjajna je ova iluzija mogu vam reći.

A šta će biti kad ugasim svoj raspali računar i krenem da ostavim čašu u kuhinju?

Hoće li iluzija mog sjajnog, nestvarnog, života trajati i dalje ili će me istina oplesti po glavi?

Pa...verovatno ću imati sve veću potrebu sedeti za računarom i što duže to bude trajalo, sve ću se teže vraćati u stvarnost...verovatno bih uskoro i prijatelje počela ubeđivati u taj svoj nestvarni život dok me ne smeste u neku lepu ustanovu u kojoj bi brinuli o meni.

Ah....ta divna laž.

Kako joj je lako pribeći.

Ni oni koji lažu ni oni koji su slagani ne mogu da shvate da onaj koji laže, laže isključivo sam sebe.

Lažovi, ne zaboravite, kada lažete, vi tako ne menjate istinu, nego samo lažete.

Moja "internet iskustva" su zaista blesava.

Prva "online osoba" koju sam upoznala bio je Fazan.

Na Krstarici ako se ne varam.

 Iskreno, ja se uopste ni ne sećam odkud ja tamo, davno je bilo.

Obzirom da sam upoznala divnu osobu, koja je iz virtuelnog prešla u moj svakodnevni život, upala sam u startu u zamku, misleći da su svi kao on i ja.

Nasuprot Fazana, koji je deo mog života, evo već 11 godina, sretoh svakave ljude.

Ja sam se u tom periodu života poprilično tražila.

Iako sam veći deo života provela u ovom gradu, nikad se u potpunosti nisam uklopila, osim onih par ljudi koji su mi zaista prijali....osećala sam se kao burek u svemiru.

Obzirom da je A. bila jedina osoba pored koje sam se osećala shvaćeno, koja je razumela da ne želim da živim u kutiji, jer je i sama bila takva, krenula sam u istrazivanja po internetu.

Postala sam "član" raznih foruma i prosto uzivala u diskusijama, od razvijanja pite do politike.

Još uvek poprilično naivna kada je "online život" u pitanju, zaista sam verovala da su ljudi onakvi kakvim se predstavljaju.

Uskoro se jedna mala grupica ljudi poprilično zbližila i zaista sam ih doživljavala veoma stvarno i nije mi bilo bitno što je to "virtuelno druženje". Svaki dan smo se nalazili u određeno vreme, svako sebi skuva kafu i opleti po zaje*anciji.

Tu sam upoznala neverovatnog Dž.

Hvala ti što si mi otvorio vrata filozofije. Nadam se da će nam se putevi nekad opet ukrsiti.

Taj čovek je možda i najviše uticao na moje duhovno sazrevanje.

D., eh...ona je priča za sebe, vatra je možda najbolje opisuje.

Znam da ćeš biti ponosna na mene ako ovo ikad dodje do tebe.

L., vidimo se na ćevapima, kad-tad.

A sve ostalo, ludo, ljudi moji...ludo!

Čovek isfrustriran svojim brakom, izigrava velikog šarmera.

Pritom ima dva profila, iz jednog piše kao nežni emotivac, tužan jer ga niko ne razume a u drugom se pretvara u opasnog momka koji napada sve one koji nisu baš fini prema onom emotivcu.

Izuzetno debela devojka koja zavodi po forumu šaljući tuđe fotografije koje krade po internetu i hrani ego komplimentima za koje zna da nisu namenjeni njoj.

Nafurani adolescent koji kopira wikipediju i ufurava se da je to njegovo znanje koje je stekao godinama.

Čoveče, kad si već kliknuo na nju, mogao si to i pročitati a ne samo kopirati.

Mlitavko koji se loži valjda sam na sebe dok piše o teretani, mišićima i tegovima a u životu ništa teže od tastature nije podigao.

Neverovatno je kako život uvek udesi da istina ispliva.

Rekla bih da su bili ubeđeni da su sigurni i ušuškani u svom imaginarnom životu. Šta više, bili su sigurni da je to-to, da napokon žive život kakav žele.

Zašto očekujete da će vas drugi voleti kada ni vi sami ne volite sebe?

Toliko se mrzite da odbijate da priznate da postojite kao takvi. 

A šta se zaista dešava kad moraš da se odvojiš od računara i odeš na posao kao mlitavko, kad "nabildovani ja" ostane u svetu u kom pripada?

Šta se dešava kada mlitavko stane pred ogledalo posle tuširanja?

Ne bih im tad bila u koži.

Verujem da tada isplivava svo nezadovoljstvo, tuga, mržnja, bes....

Zašto je lakše sesti pred računar nego otići u teretanu?

Zašto je lakše sesti pred računar nego početi rešavati ono što te muči i što te čini nezadovoljnim?

Lenjost?

Strah od neuspeha?

Verovatno i jedno i drugo.

Niste zadovoljni svojim životom, želite da budete nešto drugo?

PA BUDITE!

Ali ne na iternetu, nego u životu!

Ne menjate ništa u svom životu a očekujete promenu!

Kako? Kako se nešto može promeniti ako ništa ne preduzimate?

Jeste, mašta je predivna, ali ona nije "stvorena" za beg od stvarnosti nego za stvaranje stvarnosti.

Čega se plašite, pa ionako ste na dnu, šta možete izgubiti?

Želiš da budeš bolji? Pa postani bolji pa ćeš i biti bolji!

Želiš da budeš lepša? Pa počni da brineš o svom izgledu pa ćeš biti lepša!

Nisi zadovoljan odnosima u svom životu? Pa kreni da ih rešavaš pa će biti bolji!

Sledeći put malo više o strahu od neuspeha....

"Raditi stalno jedno te isto a očekivati drugačiji ishod, definicija je gluposti"